Dušica

Kod Uskrsa volim što je porodični praznik i što se slavi radost novog radjanja, pa je i trpeza vesela puna boja i ukusa. I ove godine smo bojili jaja sa mojom sestrom i ona nam je ulepšala atmosferu, punu života i iskrica. Nismo menjali tehnike bojenja i dalje mi je najomiljenije farbanje sa komadićima lukovice. Jaja budu ko mermerna, prava umetnost.
 Sve to upakovano u aranžman sa korpom puno cveća, čuvar-kućom i starim korpicama koje nisu podeljene.

Mrežasta korpica je pravljena od mreže u kojoj je bilo upakovano neko cveće, pa sam iskoristila i napravila korpicu. U njmu je veliko jaje koje se otvara, od kartona i u koje može da se stavi neko iznenadjenje. Druga korpica je napravljena kao imitacija cveta od papira i u nju sam stavila mala jaja koja su pravila deca od glinamola, a mogu i slatkiši u obliku jaja, ali pošto je bilo dosta kolača, nisam kupovala slatkiše.
Kolači su mafini sa malinama i ribizlama u želeu i preko šlag od slatke pavlake i kocke sa orasima i domaćim korama.
Eto, praznik je prošao u veselju i porodičnoj atmosferi i posle prebranca i pečenja dobro dodje šetnja pored Save....uz sladoled.
 Pošto nismo stigli da odemo na plac da uberemo naše narcise i lale, obradovali smo baku sa onim što smo našli u bloku.
a naše narcise, zumbule i lale smo posle ubrali.

Pravi Uskrs!