Nos i uši su opet oblikovani zgužvani papir.
Najvažnija stvar je kad se osuši, probušiti balon, pa iznutra probiti rupice kroz koje će ići konopac. Čvrstina pinjate je najteži deo pogoditi:
- da ne popusti pri silini udaraca, pa da se otkači sa konopca pre kraja ili
- da je prečvrsta, što mi se isto dogadjalo pa smo morali nakon što su se sva deca iz kraja izredjala (više puta), da ručno iskidamo pinjatu da bi ispale bombone - to je bio slučaj sa Homerom - bio je tvrdoglav! (Od straha da će biti slaba pinjata, izlepila sam 3-4 sloja novina i plus udarila uzdužno izolir trakom :)))), koje je lepila i plavu traku za kačenje, koja je išla sve do dole, oko glave i vrata. Što je sigurno, sigurno je!
Naravno, preko novina ide papir u boji. U ovom slučaju nisam išla sa reckavim krep papirom već običnim A4 80g papirom u boji koji ima da se kupi u svakoj knjižari. Usta sam koristila hamer sa reciklažnom bojom. Kragna je običan papir. Zenice su isečene sa lepljivog crnog papira.
I za svaku pinjatu treba mesto gde će se okačiti (mi srećom imamo kuku na plafonu, odavno postavljenu za džak za udaranje) i motka dovoljno čvsta da izdrži udarce malo jače dece.
0 коментара:
Post a Comment